Srpski novinari i njihovo udruženje na Kosovu sve glasnije protestuju zbog kršenja prava na jezik na događajima na kojima nema obezbeđenog prevoda na srpski. U emisiji „Dogovor!?“, novinar portala „Gračanica online“ Ivan Miljković kaže da takvih problema nije bilo ranijih godina kada je Unmik administracija organizovala konferencije za novinare.
„Sada mi u redakciji nikada nismo dobili srpski prevod nekog saopštenja iz Ministarstva kulture Kosova, Ministarstva poljoprivrede i što je najavažnije iz Ministarstva unutrašnjih poslova i same Vlade. Iz Skupštine Kosova smo počeli da dobijamo, sa danom zakašnjenja, ali na poprilično pismenom srpskom jeziku“.
Miljković kaže da uprkos postojanju institucije Poverenika za jezike pri Vladi Kosova njihova ovlašćenja su ograničena. „Oni mogu da ulože žalbu ali je pitanje da li će te žalbe neko da usvoji. Problem je što se zakon ne primenjuje“, kaže Miljković.
Ipak, kako tvrdi, stvari su se u tom pravcu malo pomerile jer mediji izveštavaju o kršenju Zakona o upotrebi jezika.
Predstavnici Srba u institucijama Kosova do sada nisu reagovali. „Ne znam kako i mogu da reaguju sada kada su u „zamrznutom položaju““, kaže Miljković.
Profesorka Srpskog jezika i književnosti u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Lapljem Selu, Ivana Arsić, smatra da je veći problem „šta će se desiti sa nama“ a ne sa srpskim jezikom na Kosovu.
„Ako mi dozvolimo da nam drugi nameće svoj jezik mi ćemo dozvoliti da naš jezik polako nestaje iz tih institucija. Dozvolićemo da albanski bude jedan jedini službeni jezik. Uvek treba reagovati. Očigledno da to neko namerno radi, nije to slučajno i nije zato što ne znaju srpski jezik nego zato što je namera potisnuti srpski jezik“, kaže profesorka.
Sagovornici u emisiji „Dogovor!?“ su se složili da bi učenje srpskog jezika u albanskim školama i albanskog u srpskim verovatno doprinelo boljem razumevanju među zajednicama koje žive na Kosovu, ali da za to treba vremena i obostrane volje.
„Sada postoji ta odbojnost prema albanskom jeziku i verovatno njihova odbojnost prema našem jeziku. To je stvar netrpeljivosti i netolerancije. Da li će se to uvesti u škole ja to ne znam. Možda će se uvesti i ponovo vratiti da oni (Albanci) uče srpski jezik a mi albanski. Ja zaista nisam videla ništa loše u tome“, kaže Arsićeva.
Ivan Miljković, međutim, kaže da sve što se naglo dešava nailazi na otpor, pa bi tako bilo i sa uvođenjem učenja jezika. „Prvo morate da stvorite mnoge druge stvari da relaksirate život, da pojačate toleranciju, da stvorite vladavinu zakona i prava, da se izborite sa korupcijom, onda će jezik i komunikacija među ljudima sama po sebi da dođe“.
Arsićeva i Miljković smatraju da mladi Srbi na centralnom Kosovu govore loše zbog sve veće upotrebe interneta, odnosno društvenih mreža, smatraju i da malo čitaju i obrazuju se. Osim njih problem u izražavanju imaju i pojedini nastavnici i profesori, ali i novinari koji u svojim redakcijama uglavnom nemaju lektore.
(radiokim.net, 24/02/2017)
