Briselski sporazum je mrtav. Živeo sporazum!

Idemo u novi krug naših igara, idemo da protraćimo još koju deceniju života ovih novih generacija koje ništa nisu skrivile, osim što su se rodile na prostoru na kom se mi, veliki državnici i mudre glave, već decenijama igramo.

0
89

Posle duge i teške bolesti briselski sporazum je izdahnuo! 

Svi su ga sa sažaljenjem gledali poslednjih 9 godina, pitajući se da li je uopšte vredno da živi na taj način ili je humanije da se izvrši eutanazija. Pričali su o njemu sve najbolje, kao što je i red govoriti o svakome kome se nazire kraj, ali i nisu ga baš poštovali za života, kao što je običaj u ovim krajevima.

Imao je puno potencijala, ali ga je protraćio bivajući u jazu između realnih mogućnosti i nerealnih očekivanja njegovih roditelja. A tu i tamo su ga maltretirali i drugari i komšije, šutirajući ga sa vremena na vreme, pa ga ponovo hvaleći i tako u krug sve ovo vreme. Priznaćete, to nije lako podneti. 

A sada, šta ćemo sada? Je*i ga, idemo ispočetka. Jer zašto bismo išli napred? To je precenjeno! Idemo u novi krug naših igara, idemo da protraćimo još koju deceniju života ovih novih generacija koje ništa nisu skrivile, osim što su se rodile na prostoru na kom se mi, veliki državnici i mudre glave, već decenijama igramo. Kako su se samo usudili?! Eto im Nemačke, pa neka tamo žive ako im je do toga baš toliko stalo!

Jesmo se teškom mukom i uz pomoć dugog pruta dogovorili da krenemo napred, imali dogovore i integraciju (ili kvazi-dogovore i kvazi-integraciju) trudili se (NOT!) da ti dogovori žive i doprinesu svima, ali dalje nije moglo. Kao što se ni kuća ne gradi od krova, tako se ni institucije, ni država, a ni društvo ne grade nametanjem, niti dekretom. Na prostoru na kome se odvijao rat, dogovor mora da proistekne iz istinske volje, a pomirenje da krene od običnih ljudi. To što će neko da kaže evo vam sporazuma, to je vaša volja i sada je sve u redu se kroz istoriju toliko puta pokazalo kao uvod u katastrofu. I meni ostaje apsolutno nejasno kako, dovraga, međunarodnim donosiocima odluka to i dalje nije jasno?! Da li je realno da i dalje vlada mišljenje da je problem moguće repšiti na taj način i očekivati da obe strane budu zadovoljne sporazumom kojim nijedna strana zapravo nije zadovoljna?

Izgleda da 10 godina nesprovođenja potpisanih i ratifikovanih sporazuma nije bilo dovoljno da se to shvati pa se evo i danas nameću novi sporazumi, a da pritom, kao garant prethodnih, nisu bili u stanju da ih implementiraju, iako se radi o manje-više tehničkim stvarima koje bi trebalo manje da bole. Ali nema veze, hajde mi da pričamo o novom predlogu kako ćete vi da konačno rešite vaš decenijski problem po našoj volji, pa ćemo ostalo lako. 

Izgleda da to i ne ide baš tako lako. Ni jedna, ni druga strana nisu baš oduševljene time, pa su i odlučile da malo miniraju ceo taj proces. Ipak mi ovde živimo, i ipak se ne slažemo baš sa “svojom voljom” definisanom u sporazumima koji su sami sebi svrha.

I tako su jedni odlučili da samoinicijativno nametnu svoju volju, a drugi su odlučili da je dosta “dogovora i integracije” i da njihova nadanja nisu ispunjena. To je dovelo do dezintegracije i faktičke smrti briselskog sporazuma, iako se svi pozivaju upravo na taj sporazum kao nešto čemu teže. Ko je ovde lud? 

Ništa, umesto u 2023. godinu, mi idemo u 2013. godinu. Ko kaže da vremeplov ne postoji?! Idemo u novo mrcvarenje, nove tenzije, nadam se ne i u nove ratove sa ciljem rešavanja problema koje prethodna mrcvarenja, tenzije i ratovi nisu rešili! Kakav inovativan pristup!

Samo, sada smo malo manje bitni, malo manje ima strpljenja za nas i definitivno sve manje opcija. 

Ali Nemačka solidno stoji.

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.