Lokalni izbori su prošli i šta sada? Neki bi rekli idemo dalje, neki možda da je ovo komedija, cirkus ili, na kraju krajeva, samo kupovina vremena do nekih ozbiljnijih izbora a neki sa pravom brinu. Sve u svemu, svako ima svoje vidjenje stvari što je na kraju krajeva i normalno ali jedino i osnovno pitanje je koliko je sve ovo legitimno u smislu zakona, i pre svega morala u koji se svi podjednako kunu.
Dok s jedne strane mnogi koji komentarišu izborni proces, pre i posle izbora, kažu da je sve u skladu sa zakonom, dotle se sa druge strane može a i mora postaviti pitanje koliko su sami izbori bili legitimni. Naravno da sa jedne strane imamo zvaničnu Vladu u Prištini koja na sve načine pokušava da ceo izborni proces opravda na najbolji mogući način a sa druge strane imamo zvanični Beograd ali i lokalno srpsko stanovništvo koje osim bojkota ovakvog izbornog procesa nešto više nije ni moglo da uradi u praksi. Nenasilni otpor je nešto čemu se lokalno stanovništvo ali i predstavnici lokalnih vlasti u ostavci okrenuli još pre nekoliko godina pa se osim barikada i protesta nešto drugo i ne može očekivati a ako stvari sagledamo malo bolje i dobro je što je tako. Jedna strana u celoj ovoj krizi je odabrala da putem dugih cevi, oklopnih vozila i pritiska uteruje demokratiju na Sever Kosova, iako je jako upitno da li je to uopšte nešto što se može nazvati demokratijom u onom osnovnom smislu te reči. Mnogi bi rekli da nije i takvih koji tako misle je sve više i više i, koliko god se aktuelna Priština trudila da opravda svoje postupke, ponekad je primetno da se polako ali sigurno gubi kontrola nad situacijom. Česti ekscesi koji su na ivici da izazovu sukob, hapšenja i pucnjevi u ljude su samo kap koja je odavno prelila čašu.
Kao kruna ove situacije – za koju društvene nauke još uvek smišljaju ime – su bili lokalni izbori za četiri severne opštine koji su održani u nedelju 23. Aprila koji su sve samo ne izbori kakvi treba da budu. Igrom slučaja na neki način sam učestvovao u svemu tome pa sam i lično svedok celog procesa izbora tako da i sam mogu da posvedočim da je to bilo sve drugo samo ne izraz demokratske volje i demonstracija ostvarivanja gradjanskih prava i sloboda. Glasanje koje se odvija u improvizovanim kontejnerima uz ogromno prisustvo policije su sve drugo samo ne nešto što savremena Evropa i region treba da vide. Ali videli su to, nažalost, a kako stvari stoje, još takvih demokratskih improvizacija nas čeka u budućnosti jer odavno je svima jasno da je ovo samo početak začaranog kruga.
A ako bismo hteli da se osvrnemo na sam legitimitet rezultata ovih izbora to je tek posebna priča koju, iskreno govoreći, verujem da niko ne ume da objasni jer sa brojem glasova koje su pobednici izbora osvojili, nijedan od njih u budućnosti ne bi smeo da kaže da je predstavnik svih gradjana jer to u praksi nije. Naravno, postojao je bojkot izbora od strane srpske zajednice, opravdan ili ne to je već stvar tumačenja, ali svakako to ne menja stvar da je sada u mojoj opštini izabrani gradonačelnik gospodin Lulzim Hetemi koji je osvojio samo 100 glasova i to u 3 sela koja su naseljena većinski albanskim stanovništvom. Nekada se vladavina manjine nad većinom smatrala nedopustivom i svojevrsnom devijacijom demokratskih načela uprave na lokalnom nivou medjutim to je sada postalo sasvim normalno i zakonski prihvatljivo.
Odmah, dan nakon izbora i objavljenih rezultata, oglasili su se novi gradonačelnici i, umesto da makar od njih čujemo pomirljive tonove i svojevrsno smirivanje situacije, oni su svojim izjavama jasno stavili do znanja šta većinsko stanovništvo može da očekuje a to je sprovodjenje zakona po svaku cenu. Naravno, nikog normalnog ne brine sprovodjenje zakona, nego ova pomenuta cena; nju će očigledno plaćati oni koji na izborima nisu ni učestvovali. I da završimo sa time da svako normalan i civilizovan ne može pomenutu izabranu gospodu smatrati legitimnim predstavnicima vlasti jer iza njih ne stoji upravo ono zbog čega se izbori i organizuju a to je volja naroda – odavno se zna da je vox populi, vox dei, što ovde odavno nije praksa.
Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.
