(Ovaj tekst je prvobitno objavljen 07/04/2016)
Miladinovićeva umetnost se vidi ne samo kao jedan “etički zahtev za (tranzicionom) pravdom već i zahtev za novim oblicima političke subjektivnosti koji će procesom samospoznavanja nastati kroz rez, prekid u odnosu na aktuelne konstrukcije nacionalističkih identiteta, politike terora i raspodele bogatstva.”
Mi moramo razumeti prošlost da bismo stvorili društvene odnose u sadašnjem vremenu. Ovo su duboke reči Vladimira Miladinovića čija dela će biti izložena u Prištini tokom čitavog meseca aprila.*
Miladinovićeva umetnost je posebno dragocena forma komunikacije u post-konfliktnom društvu. Njegova umetnost nisu samo obojena platna, postoji posebna filozofija iza njegovih zapanjujućih, bezbojnih slika rađenih tehnikom tuš i pero. Poruka njegove umetnosti je da “tek kroz rat i etničko čišćenje dolazi do transformacije društvenog najpre u državno a kroz proces ‘tranzicije’ i privatno vlasništvo. Ratovi devedesetih nisu predstavljali nikakav pad u ‘prirodno stanje’: ukazujući na strukturalnu povezanost ratnog zločina, nacionalističke ideologije i kapitalističkih oblika proizvodnje Miladinović pokazuje da rat nije povratak u iracionalno. Upravo suprotno, rat ima svoju logiku, odnosno svoju hladnu ‘instrumentalnu racionalnost’… Nacionalizam nije fenomen odvojen od ‘logike tranzicije’ – nacionalizam je kroz rat otvorio prostor uspostavljanju neoliberalizma.”
Koristeći reči Nikole Dedića iz njegovog izvanrednog uvoda za Miladinovićev katalog (na kome se uglavnom zasniva ovaj tekst), to “zapravo znači: analiza razloga i uslova raspada nekadašnje Jugoslavije, kao i aktuelnih lokalnih nacionalizama neodvojiva je od analize kapitalističkih oblika proizvodnje i klasnih antagonizama koje ovaj produkuje. … Njegova umetnost je realistička u smislu da nam daje uvid u materijalne, istorijske procese.”
Miladinovićeva umetnost se vidi ne samo kao jedan “etički zahtev za (tranzicionom) pravdom već i zahtev za novim oblicima političke subjektivnosti koji će procesom samospoznavanja nastati kroz rez, prekid u odnosu na aktuelne konstrukcije nacionalističkih identiteta, politike terora i raspodele bogatstva.… Miladinovićev čin je u tom smislu revolucionaran – on je politički zahtev za uspostavljanjem novog ‘društvenog ugovora’”, za kraj poricanja i političke falsifikacije prošlosti. Za medije da igraju svoju ispravnu civilnu ulogu četvrte sile.
Kao što je Miladinović naveo u jednom intervjuu:“Ono što savremena umetnost može uraditi je da uključi sve one marginalizovane delove prošlosti u ovaj proces.”
Zbog ovih razloga izložba njegove umetnosti ima prirodni prostor u Prištini čiji konflikt 1999. godine je isto tako adresiran od strane ovog umetnika iz Beograda.
* Izložba “Vladimir Miladinović: Drawing rectification” – kustos Albert Heta – je deo godišnjeg programa izložbi Centra za savremenu umetnost u Prištini – Stacion, organizovana u saradnji sa New Perspektiva, uz podršku: Balkan Trust for Democracy – BTD, National Endowment for Democracy – NED, Kosovske fondacije za otvoreno društvo – KFOS, Opštine Priština, KNAUF, X-print i DZG .
Izložba “Vladimir Miladinović: Drawing rectification” otvara se 7. aprila 2016. godine i trajaće do 7. maja 2016. godine u Prištini, Bokserski klub, ul. Mark Isaku 2.
www.stacion.org
