EU i države Zapadnog Balkana za potpuno usklađivanje politika i ubrzanje pridruživanja

0
128

Dvadeset sedam lidera iz zemalja Evropske unije (EU) i šest njihovih zapadnobalkanskih kolega su na kraju samita u Tirani 6. decembra usvojili zajedničku deklaraciju, kojom je ponovo potvrđena puna i nedvosmislena posvećenost EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Uniju.

U deklaraciji se ističe i poziv za “ubrzanje procesa pridruživanja”.

Poseban odlomak u zajedničkoj deklaraciji je posvećen ratu u Ukrajini.

Prema deklaracije, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, ističe se neophodnost da svi učesnici dele “zajedničku odgovornost i zajedničke vrednosti”.

U vezi sa tim, pozivaju se partneri regiona da ostvare brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da deluju u skladu sa tim, uključujući restriktivne mere EU.

“Pohvaljujemo one partnere sa Zapadnog Balkana koji već pokazuju svoju stratešku posvećenost u ovom pogledu, tako što se u potpunosti usklađuju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i ohrabrujemo one koji to nisu učinili da slede njihov primer”, navodi se deklaraciji.

Važnost susreta u Tirani

Predsednik Evropskog saveta Charles Michel je ponovio u Tirani da je reč o istorijskom samitu, budući da je prvi put održan van teritorije EU.

Kao posebnu dostignuće je istakao dogovor o smanjenju troškova za roming između zemalja regiona i EU.

“Od naredne godine smanjićemo i ukinuti cene za roming”, potvrdio je Michel.

Prema deklaraciji, smanjenje cena rominga počinje od oktobra 2023. godine, a cilj je da se u jednom trenutku roming potpuno ukine između EU i Zapadnog Balkana.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je istakla posvećenost evropskih institucija procesu proširenja, te je naglasila da održavanje samita u regionu daje jasnu poruku briselskom angažmanu, jedinstvu i zajedničkom partnerstvu.

“EU je više nego ikada posvećena zajedničkoj budućnosti, sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana unutar EU. Koristimo svaku priliku da približimo naše regione i naše ljude – od zajedničkog rešavanja energetske krize do otvaranja više mogućnosti za građane i poslovne subjekte, uključujući smanjenje troškova rominga. Ovo je veliko dostignuće”, izjavila je Von der Leyen.

Usklađivanje vizne politike zemalja regiona sa politikama EU je, prema mišljenju predsednice Evropske komisije, neophodno, “kako bi se zadržao bezvizni režim” sa zemljama Zapadnog Balkana.

Domaćin samita, albanski premijer Edi Rama je rekao da je njegov narod najviše proevropski – od svih u regionu.

“Prvi put Evropska unija izlazi van granica EU da bi održala samit i to se dešava na Zapadnom Balkanu – odnosno u Albaniji. Ovo je za mene izuzetno”, ocenio je Rama.

Samit je bio prilika da se zaokruži intenzifikovanje evropskog angažovanja u regionu u svetlu ruske agresije protiv Ukrajine, kada je Brisel shvatio da mora da obnovi kredibilitet koji je bio narušen zbog neodržanih obećanja.

Dok se u Tirani održavao samit, albanska opozicija protestovala je 6. decembra protiv vlade premijera Edija Rame, tražeći prevremene izbore.

Posle višegodišnjeg zastoja u procesu evropskih integracija, EU je za samo nekoliko meseci uspela da otvori pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Bosna i Hercegovina je dobila preporuku za status kandidata sa perspektivom da ovo bude odobreno već na samitu u decembru, a Kosovo je dobilo obećanje da će se realizovati vizna liberalizacija.

O dijalogu Kosova i Srbije

Zajedničkom deklaracijom učesnici skupa su izrazili podršku i naporima visokog predstavnika EU Josepa Borrella i specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.

Borrell je potvrdio da su Beograd i Priština dobili ažurirani tekst takozvanog francusko-nemačkog plana za dijalog.

“Poslednja verzija teksta poslata je juče u Beograd a danas Kosovu. Oni (Kosovo i Srbija) sada moraju da se upuste u ozbiljnu diskusiju jer se radi o trenutku gde postoji velika mogućnost”, izjavio je Borrell u Tirani.

Plan EU koji je podržan od strane Nemačke, Francuske i Sjedinjenih Država je sastavni deo dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.

(slobodnaevropa.org, 06/12/2022)