Evropska kuhinja u Ohridu

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, će ponosno izjaviti da je došlo do napretka u pregovorima. Verujem da je dobro pripremio teren za ovaj sastanak, jer je pre istog imao posete Prištini i Beogradu. On je išao u ove posete da osigura pobedu, sve kako bi uticao da opozicija ne izvrši pritisak i da se nešto ne promeni u poslednjem trenutku.

0
72

Glavni glumci filma koji režira Evropska unija, premijer Kosova, Albin Kurti, i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, po ko zna koji put se sastaju, a sve na inicijativu evropejaca. Ovog puta u lepom gradu na jugu Severne Makedonije, Ohridu. Došao je red da se dogovori redosled implementiranja svega dogovorenog. Uskoro, tačnije 18-og marta će Vučić obradovati Srbe, a Kurti Albance kako su uspeli da ostvare bitne uspehe, ali su morali i da učine male ustupke drugoj strani koji „neće ništa promeniti“. E pa, upravo u tim ustupcima se nalazi sve ono što će nam saopštiti na najbezbolniji način, a veliki deo i prećutati. Ustaljena praksa, jednostavno  očekivanja ne mogu biti drugačija kada smo sve to već nekoliko puta odgledali. 

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, će ponosno izjaviti da je došlo do napretka u pregovorima. Verujem da je dobro pripremio teren za ovaj sastanak,  jer je pre istog imao posete Prištini i Beogradu. On je išao u ove posete da osigura pobedu, sve kako bi uticao da opozicija ne izvrši pritisak i da se nešto ne promeni u poslednjem trenutku. Verovatno je već iskusio to od „namazanih“ Balkanaca. I pored svega smatram da nije nemoguće da se na kraju desi nešto suprotno od dogovorenog. No, ko god bude „minirao“ sastanak dobiće ultimatum. Ukoliko se to desi, politička karijera neposlušnog lidera će krenuti stranputicom. To je jasno i pticama na grani, neće dozvoliti Nemci i Francuzi da se neki tamo „mali narodi“ poigravaju sa njima. 

Opozcija u Prištini i Beogradu će pokušati da odigra bitnu ulogu u narednom periodu, ali teško da će išta promeniti. Oni su ti koji stvaraju tenziju, optužuju za izdaju, za pogrešno vođenje politike. Mada se ne prikazuju na televizijama na nacionalnoj frekvenciji, bili su mitinzi opozicije u Beogradu. Na jednom mitingu, predsedniku Vučiću su ultradesničari pretili snajperom, na kraju su završili iza rešetaka. Opozicija je pravila scene i krenula u fizički obračun sa predsednikom države, a sve to desilo se u Skupštini Srbije u direktnom prenosu, zbog  „izdaje“ Kosova, kako oni kažu.

U Prištini opozicija isto negoduje, ali nije tako ekstremna kao ona u Beogradu. Čak je i Američka ambasada u Prištini izrazila zabrinutost zbog stavova kosovske opozicije. Lider najveće opozicione partije na Kosovu, PDK, Memli Krasniqi, je rekao da se dogodilo ono na šta je upozoravao. „Uslovi i stavovi su se istopili pred ličnim interesima i ambicijama prema vlasti premijera Kurtija. Kosovo je izgubilo priznanje i dobilo asocijaciju“, izjavio je on, što nije daleko od istine. No ni srpska, ni kosovska opozicija neće uspeti da sabotira ono što je naumila EU, sa Amerikom, naravno.  Mali smo da bi donosili krucijalne odluke.

Nezahvalne uloge koje igraju ova dva lidera imaju i svoje benefite, imaju svoju lepšu stranu. Mada, ta lepša strana uglavnom ne interesuje narode kojima predsedavaju, jer su svesni da im to neće promeniti kućni budžet. To su uglavnom novci koje će EU i Amerika investirati u Kosovo i Srbiju sve kako bi što pre rešili dugogodišnji konflikt. Te investicije, donacije će menjati živote ljudi, ali samo onih koji su bliski ovim liderima. Milioni sliveni u budžete će biti oprani preko raznih projekata, a pokrovitelji će zažmureti jer su dobili ono što su tražili – potpis. Narod će i dalje dobijati na kašičicu, navikao je tako i opet će glasati slično…. I sve tako u krug, do novih tenzija i do novih sporazuma.

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.