Naslov ovog bloga nema nameru da bilo koga uvredi ili provocira, iako je potpuno nepotrebno to reći, ali klima je takva da i kod ovako naizgled bezazlenih stvari moramo da se ogradimo unapred. E tako, sad ovako ogradjeni da kažemo par reči o svemu ovome, iako je potpuno besmisleno govoriti i pisati o nečem ovakvom jer se u normalnom i civilizovanom svetu o ovome ne piše jer je to sasvim normalno.
Povod za ovaj blog i ovu temu je ponovna kampanja protiv kupovine srpskih proizvoda na Kosovu. Svakom normalnom čoveku ovakav vid protesta je pre svega smešan i nedelotvoran ali odavno smo zaključili da smo svi mi ovde daleko od normalnog društva i da kao takvi možemo u trenutku da kreiramo neki vid političkog i društvenog delovanja koji svet do sada video nije. Da se za takvo delovanje daje stručno zvanje mi bi odavno bili doktori nauka. Govorim narodskim rečnikom jer je odavno postalo jasno da velika većina ne razume kada se sve ovo kaže na način koji podrazumeva pristojnost u izražavanju. Niko normalan ne može da prihvati da time što bi se bojktovali srpski proizvodi bi se postiglo bilo šta korisno na političkom nivou, jer odavno je jasno da su politika i trgovina dve odvojene stvari, jer politička arena je jedno, a tržište je nešto sasvim drugo; odavno te dve sfere društva ne prate jedna drugu. Čak i u vreme najvećih kriza na političkom nivou nalazio se način da trgovina ne stane jer od nje zavise obični ljudi direktno a od politike indirektno.
Spot u kom iz kesice Plazma keksa izlaze čaure od metaka je pre svega smešan i iznad svega jako loše osmišljen kao takav. Ali kako god, spot je tu, pa sad ostaje da kupimo plazmu da vidimo da li u svakoj ima čaura ili ne; naravno ovo kažem ironično jer jasno je da pomenutu Plazmu ne može ništa da zameni. Odavno je postala priznata u celom svetu i, po nekim informacijama, predstavlja proizvod iz Srbije koji se izvozi u preko 30 zemalja sveta a pre svega na tržište EU. Pomenuti proizvod smo uzeli samo kao primer iako je jasno da nije problem neki konkretan proizvod već ono što na poledjini piše. Natpis Made in Serbia je taj kamen spoticanja i u tome se krije cela filozofija kojom se vodio autor spota. Ako je to jedini problem onda mi problema nemamo, ali mi se ipak čini da imamo i većih problema ali nisu oni dovoljno politički profitabilni da bi se apostrofirali na ovaj način – neki se problemi guraju pod tepih dok se ovi za široke narodne mase guraju u medije i na društvene mreže.
Politička kriza najveća u poslednjih 20 godina, nezaposlenost, iseljavanje, inflacija, ekonomska kriza u širem smislu sve su to problemi koji nas pritiskaju bez obzira na nacionalnost ali o tome nije poželjno govoriti jer oni odnose političke poene a ovo oko proizvoda iz Srbije, e to je politički profitabilno na nekom kratkoročnom planu pa se to i koristi. Trgovina je oduvek bila prva društvena delatnost koja nakon rata poveže dve nekada suprotne strane i to je tako oduvek bilo i biće. A ako neko poziva na bojkot nečijih proizvoda jasno je da želi sve veče udaljavanje dve strane i da mu namere nisu čiste i iskrene. A ostali problemi koji postoje u društvu padaju u drugi plan kada se ovakve stvari pomenu i to je tako. Ekonomska kriza koja je sve veća toliko je prisutna da će bojkot uroditi plodom jer većina običnih ljudi neće ni imati novca da kupi bilo čiji proizvod a ne samo onaj sa natpisom Made in Serbia. O tome treba brinuti a ne o poreklu proizvoda ali, kao što rekoh, to nije rešivo pa se o tome i ne priča.
Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.
