“Da li je ovo dovoljno? Ne. Da li smo uspeli da pronađemo više od ovoga? Ne, da li smo istražili kako da to poboljšamo? Da, direktorica organizacije Manifesta, Hedvig Fijen (Hedwig Fijen), odgovorila je na pitanje o ulozi manjina na Manifesti 14, održanoj prošlog leta u Prištini.
Manifesta je jedan od najprestižnijih umetničkih festivala u Evropi. Pokrenut početkom 90-ih, svake dve godine ide od grada do grada širom Evrope. Kada je reč o Prištini, njene teme su zauzimale prostor i donele neverovatno progresivan pogled na grad koji je često definisan prašinom, prljavim vazduhom, poluizgrađenim betonskim stanovima i prepunim kafićima. Odjednom lepota, kultura, misao i biti centar šireg sveta kulture sleteli su joj u krilo. Za 100 dana preko 139.000 ljudi – od kojih su neki jedva čuli za grad ili zemlju – došli su iz celog sveta da se prijave na bijenale.
Svrha Manifeste bila je da ispriča priču, ali i da povrati zapuštene prostore grada i samog Kosova. Ali gde su u tome bile kosovske manjine?
Na nedavnoj manifestaciji Manifesta 14 o romskim pitanjima, šef romske nevladine organizacije Roma Veritas, Avni Mustafa je rekao o kosovskom društvu: „govorimo o različitosti, ali smo šovinisti“.
Ovo je izuzetno teško vreme na Kosovu; odnosi između manjina i većinske zajednice – a posebno Srba i Albanaca – posebno su opterećeni. Kako rastu zahtevi za Zajednicu srpskih opština i raste otpor tome unutar zajednice kosovskih Albanaca, Kosovo preispituje svoje odnose između svojih zajednica. U nekim delovima, ljudi se čak pitaju da li je to uopšte multietničko društvo.
Kada organizacija kao što je Manifesta 14 dođe na Kosovo i upadne u sred ovoga, kako ona predstavlja sve zajednice na Kosovu?
Jedna stvar koju sam primetila dok sam istraživala za ovaj članak je koliko je ljudi pogledalo izložbu. Sa jedne strane bile su „stalne“ vizuelne umetničke izložbe. S druge strane, bilo je predstava, debata, pripovedanja i raznih izložbi. Ovo drugo je imalo više manjinskih umetnika.
Pozivu za doprinos Manifesti 14 se odazvalo 155 umetnika.
“Za razliku od prethodnih izdanja Manifesta festivala, mi smo svesno odlučili da investiramo u praksu lokalnih i regionalnih umetnika,” kaže portparol Manifeste. Šezdeset četiri odsto učesnika bilo je sa Zapadnog Balkana, a trideset devet odsto sa Kosova. Od ukupnog broja učesnika, 25% su bili kolektivi. Manifesta 14 je ostvarila rodnu ravnopravnost u umetničkom programu; 56% pojedinačnih učesnika su bile žene, 3% nebinarne osobe, a 41% su bili muškarci.”
Od 200 volontera, 53 su bili pripadnici manjinskih zajednica. Učestvovalo je 113 umetnika. Njih 48 je bilo sa Kosova. Od kosovskih manjina bilo je: troje Roma, dvoje Srba (koji nisu Kosovari), 1 Aškalija i 8 nedefinisanih. Kao što je Ketrin Nikols (Catherine Nichols), kustoskinja, napomenula: „Iako su umetnici iz Srbije bili uključeni, nisam na kraju izabrala umetnike koji se identifikuju kao kosovski Srbi. Veoma mi se dopada rad Barbare Prenke [rođene u Đakovici], a ipak su druga dela bila relevantnija od njenog u različitim kontekstima koji su se razvijali. Ne bih želela da je uključim samo da bih štiklirala polje. Radije bih sačekala drugu priliku da pokažem njen rad u kontekstu gde se uklapa. Bilo mi je veoma drago da vidim da je na kraju bila deo Manifeste 14: u projektu “Sekundarne arhive” koji je bio na izložbi “Đavolski dobro”: Izražavanje otpora u Narodnoj galeriji Kosova.“
Manifesta 14 je takođe imala različite partnere sa Kosova i iz celog regiona kako bi se obezbedila raznolikost.
Izvršni direktor NVO Aktiv, Miodrag Milićević, partner Manifeste 14 iz Severne Mitrovice, rekao je da je želeo da se promene planirane aktivnosti za manjine kako se ne bi samo održale u Gračanici ili drugim manjinskim oblastima. Milićević je posebno želeo da manjine budu zastupljene u Prištini. Aktiv je imao “živu” diskusiju sa Manifestom i Aktiv je organizovao debate sa kosovskim Srbima i Albancima u Prištini. Najznačajnije, doveli su Mitrovica School of Rock – organizaciju koja uključuje mlade muzičare iz svih zajednica – na koncert u Prištini u Palati za omladinu i sport.
Milićević je takođe napomenuo da mnogi umetnici kojima je prišao nisu želeli da učestvuju jer su neki umetnici – i srpski i albanski – osećali da međunarodna zajednica i donatori treba da ih podrže direktno, a ne Manifesta 14.
Drugi umetnici nisu bili uključeni, poput kosovske Egipćanke Mirjete Ćehaja (Qehaja), prve Egipćanke koja je diplomirala na programu magistra likovnih umetnosti Univerziteta u Prištini, poznata po seriji slika o romskom holokaustu koje se osvrću na genocid nad Romima, zajednicama Sinta i aktivizmu na Kosovu u ime Roma, Aškalija i Egipćana. ERIAC – sa sedištem u Berlinu – partner Manifeste 14 koji je odabrao romske umetnike izabrao je Fahriju Mehmeti, čuvenu samouku slikarku (njen brat je takođe imao emisiju o pripovedanju).
Ćehaja je podelila svoje poruke upućene ERIAC-u, pokazujući da ih je kontaktirala kako bi bila uključena, ali ERIAC kaže da nisu dobili njene poruke. Nichols je rekla: “Uzela sam u obzir sva imena na listi umetnika koje mi je ERIAC dao. Koliko se sećam, većina imena na listi su bila imena umetnika koji žive i dolaze iz drugih mesta van Kosova. ERIAC je iskoristio priliku Manifeste 14 da zapravo otkrije nove umetnike za svoj registar, jer su i sami bili iznenađeni što nemaju veliku grupu imena sa Kosova na kojima bi mogli da rade.”
Međutim, Manifesta 14 je uključivala nekoliko izvođaća Roma, Aškalija i Egipćana i njihovih performerskih kolektiva u kojima su učestvovali manjinski umetnici, uključujući PykëPresje iz Prizrena. “Među njima su Blerta Haziraj, Sezgin Boynik, Tevfik Rada i Somer Špat, od kojih se troje identifikuje kao tursko-kosovskog porekla i imaju turski za svoj prvi jezik. Oni su duboko angažovani u pitanju turskog nacionalizma u bivšoj Jugoslaviji,“ rekla je Nichols.
Teuta Hodža (Hoxha) – aktivistkinja civilnog društva – zamoljena je da osnuje Komitet za raznolikost kako bi se osiguralo približavanje manjinskim zajednicama. „Cela moja karijera u civilnom društvu bila je u multietničkom krugu i takav zahtev mi je došao prirodno, jer Manifesta je nešto što se dešava jednom u životu i doprinosi svima bez obzira na etničku pripadnost, tako da su oni koji rade u Manifesti morali da pripadaju svim etničkim grupama na Kosovu.“
Hodža je rekla da joj je prioritet bio da „u našem timu ima što više pripadnika romske zajednice, iz veoma jednostavnog razloga: oni su najmarginalizovanija zajednica na Kosovu. Oni nemaju jednake uslove, nemaju odgovarajuću pažnju svih institucija i kao takvima im se ne nude jednake mogućnosti kao njihovim vršnjacima.“
Međutim, Manifesta nije završena. Centar za narativnu praksu – biblioteka, radni prostor, prostor za sastanke, kao i mesto za projekte i izložbe zajednice otvoren je u februaru. U biblioteci Hivzi Sylejmani u blizini stare opštine Priština, idealno je smeštena u ovom multietničkom naselju u glavnom gradu. Manifesta se obratila stanovnicima koji su izričito tražili da prostor bude multietnički i on ima knjige na srpskom, bosanskom, turskom, engleskom i albanskom jeziku. Prostor je slobodan za korišćenje i otvoren od 10 -18 časova od ponedeljka do petka.
Pored toga, Manifesta će podržati dodatne multietničke događaje u naredne tri godine u prostoru, uključujući umetničke događaje, kulturne medijacije, pripovedanje i najmanje jednu godišnju veliku izložbu savremene umetnosti.
