Da li je Hanë najprijateljskiji pab na Balkanu? Ili samo na Kosovu? Ušuškan u blizini prodavnice Emona Centar u Južnoj Mitrovici, nalazi se u vlasništvu poznate aktivistkinje civilnog društva Neri Ferizi, koja ga je prošle godine otvorila kao mesto za celu zajednicu.
Inspirisan predratnom kulturom Mitrovice i nazvan po pesmi Oj Hanë, pesnika Muharrema Qena, u njemu se služi pivo za jedan evro i vlada topla, gostoljubiva atmosfera. Hanë (Mesec) je pab za one koji žele da pevaju, slušaju živu muziku, čuju poeziju, gledaju fudbal i steknu osećaj zajedničkog života koji nedostaje negde drugde u gradu.
Tridesetčetvorogodišnja Ferizi nedavno je ponovo otvorila pab posle renoviranja i kaže da to nije uradila zbog novca. “Mrzim novac”, kaže ona, ali u Mitrovici nije bilo mesta kao što je ovo, gde bi ona, njeni prijatelji i drugi mogli da odu i budu ono što jesu. Nije se prijavila za međunarodne šeme finansiranja, već je uzela kredit od lokalne banke. “Htela sam da to uradim na svoj način”, kaže ona.
U pabu su dobrodošli svi koji dođu, ali Ferizi – poznata aktivistkinja koja je nedavno uhapšena jer je protestovala zbog ubistva Hamide Magashi-ja – posebno želi da ima pab za one koji nisu dobrodošli drugde, uključujući LGBTQ+ zajednicu koja je i dalje uglavnom skrivena u Mitrovici. „Nije kao u Prištini, gde pojedini mogu da žive otvoreno.”
Pre rata, prihodi od rudnika Trepča održavali su ne samo značajnu srednju klasu, već i kosmopolitsko društvo koje je dobilo prve rok i džez ploče i imalo kafiće tako zanimljive da su ljudi iz Prištine dolazili na zabavu.
Ferizi kaže da je nedostatak kulture u Mitrovici pitanje koje utiče i na ekonomiju: „Nemamo mnogo i ne funkcioniše baš dobro. Ali imamo mnogo tržnih centara, i ne znam ko tamo kupuje. Svuda su. Ne znam ko kupuje [tamo], zanimljivo je to videti.”
Sada je Mitrovica podeljena i polako postaje nešto drugo, ali ono što ljudi još ne znaju. Tenzije između albanske i srpske zajednice ponovo su porasle. „Moji srpski prijatelji sada ne dolaze [u pab]“, kaže Ferizi.
Međutim, nove posleratne snage, poput porasta strožijih muslimanskih verskih uticaja, takođe su imale uticaj na zajednicu u Mitrovici. Pored etničkih, postoje i druge podele, posebno sa tvrdokornim muslimanima u Mitrovici. Ferizi kaže: „Sve vreme pričaju o ženi, a ja kažem: Šta nije u redu sa tom ženom? U čemu je problem? Ljudi nemaju šta da jedu i tome slično, ali su pričali o svim moralima koje nameću ženi i to je moja poenta [i] zašto sam ponekad veoma oštra prema njima.”
Qena, koji je umro 2006. godine, rođen je u Mitrovici i bio je pozorišni režiser, glumac i scenarista, pored toga što je bio pevač. On je bio pionir popa, lakog muzičkog tipa albanske šansone.
Ali kosmopolitska Mitrovica iz doba Qene je odavno nestala i dok Hanë radi na tome da je vrati u duhu, to će biti drugačija vrsta kosmopolitizma. On je oblikovan posleratnim periodom, ali i novim generacijskim razumevanjem zajednice i različitosti koja se polako prepoznaje u Mitrovici.
Što se mene tiče, uskoro ćemo imati žurku u Hanë-u.
