Sastanak na visokom nivou između premijera Kosova, Albina Kurtija, i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, u Briselu, 18. avgusta, u sklopu dijaloga koji facilitira Evropska unija (EU), nije odmah dao rezultate. Međutim, specijalni izaslanik EU-a, Miroslav Lajčak, iamerički izaslanik za zapadni Balkan, Gabriel Escobar, su povećali svoje napore posećujući Prištinu i Beograd. Nekoliko dana kasnije, šef spoljne politike EU-a, Josep Borrell, je saopštio da je pronađeno “jedno evropsko rešenje koje olakšava putovanje između Kosova i Srbije, koje je u interesu svih građana Kosova i Srbije”. Borrell se zahvalio Kurtiju i Vučiću za njihovo vođstvo i istakao “odličnu praktičnu saradnju između EU-a i SAD-a”.
Zahvalivši se “posrednicima, gospodi Borellu, Lajčaku i Escobaru, a posebno američkom ambasadoru [na Kosovu Jeffrey] Hovenieru na njihovoj posvećenosti i doprinosu” Kurti je saopštio da će “građani Republike Kosovo, sa identifikacionim dokumentima (ličnim kartama) koje izdaje naša država, moći da pređu granicu sa Srbijom na svim graničnim prelazima bez prepreka, tereta i zadržavanja. Isto će važiti i za suprotan smer u slučaju ulaska na Kosovo sa identifikacionim dokumentima (ličnim kartama) koje izdaju vlasti Srbije”. On je dodao da “normalizujuća rešenja moraju imati reciprocitet iznutra, dok dobrosusedski odnosi to podrazumevaju”.
Vučić je rekao da je “dogovor bio usmene prirode. Dogovor u pisanoj formi je postignut 2011. godine. Mi smo se borili da nešto poboljšamo i nešto smo uspeli da poboljšamo. Ne možete se angažovati za otvoren Balkan, a zatvoriti sve za druge.”
Američki Stejt Department (ASD) je u svom reagovanju naveo da veruje da je “dijalog kanal i mehanizam kroz koji Srbija i Kosovo postižu sveobuhvatan sporazum koji će se okončati normalizacijom odnosa dve zemlje koji će otključati evropsku budućnost obe zemlje.”
Sporazum je počeo da se primenjuje 1. Septembra, a prema informacijama sa graničnih prelaza “građani obeju strana bez problema prelaze granicu, sa njihovim ličnim dokumentima”.
Ovo je drugi sporazum postignut za nešto više od dva meseca. U junu mesecu, strane su odobrile Vodič za sprovođenje sporazuma o energiji, ali nekoliko rokova koji su bili određeni su prekoračeni od strane kompanije “Elektrosever”, licencirane u skladu sa sporazumom. EU priznaje da ima kašnjenja u sprovođenju ovog vodiča i krivicu za to, shodno obaveštenjima, ostavlja “tehnikalijama”.
Isto tako, 1. septembra počelo je i odloženo sprovođenje odluke Vlade Kosova za ponovnu registraciju sa registarskim tablicama RKS (Republika Kosovo) vozila koje su do sada imale registarske tablice gradova PR, KM, PZ, GL, PE, UR i ĐA, izdatih od strane Srbije. Rok za ponovnu registraciju će trajati dva meseca. Registarske tablice su pitanje o kojem još uvek nije postignut konačan dogovor između strana uprkos razgovorima koji su se intenzivirali u oktobru prošle godine sa ciljem da se iznađe rešenje unutar roka od šest meseci. Šef EU-a za spoljnu politiku, Borrell, kaže da je optimista što se tiče rešenja ovog pitanja, iako je ocenio da je ono teže od one u vezi sa dokumentima putovanja. “Imamo jedan period od dva meseca [za zamenu registarskih tablica]. To nije nešto što će se sutra dogoditi. Kurti je prihvatio proces od oko dva meseca, kako bi izbegao svaku situaciju koja bi mogla da stvori veći rizik,” rekao je Borrell.
Očekuje se da će Lajčaku i Escobaru ovog meseca doći u pomoć i politički savetnici za spoljnu politiku i bezbednost nemačkog kancelara, Olaf Scholz-a, i francuskog predsednika, Emanuel Macron-a. U pismima koja su uputili Kurti-ju i Vučiću, Scholz i Macron kažu da je “potpuna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije od suštinskog značaja za Zapadni Balkan.”
Savetnici, Jens Plettner i Emmanuel Beaune, su zaduženi da pruže direktnu podršku specijalnom predstavniku EU-a za dijalog i očekuje se da sve tri strane posete Prištinu i Beograd krajem ove nedelje, da bi “istražili opcije za napredak u dijalogu”.
