Januar je zaključen sastankom organizovanim od strane američke ambasade u Prištini da bi razgovarali o stvaranju Asocijacije/Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom, koja je predviđena Briselskim sporazumom iz 2013. godine. Sastanku su prisustvovali zvaničnici kosovske vlade, lideri političkih partija i pripadnici civilnog društva.
Dan ranije, takođe u Prištini, jedna nemačka organizacija, Friedrich Ebert Stiftung (FES), je objavila njen nacrt statuta Asocijacije, za koji su rekli da su se “pobrinuli da bude u saglasnosti sa Ustavom Kosova i sa Briselskim sporazumom.”
Tog istog dana, u jednom članku pod nazivom “Vreme je za osnivanje Asocijacije/Zajednice…”, koautori, savetnik Stejt Departmenta SAD-a, Derek Chollet, i posebni izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan, Gabriel Escobar, su naglasili da je “sprovođenje Sporazuma o A/ZSO-u neispunjena pravno obavezujuća međunarodna obaveza koja zahteva delovanje Kosova, Srbije i EU, i jedna postojeća posvećenost od strane Sjedinjenih Država u podršci dijalogu koji olakšava EU.
Escobar je i ranije naglasio da “najvažnija stvar koju SAD želi jeste da vidi osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom.”
Chollet i Escobar su boravili u Prištini i Beogradu tokom druge nedelje januara, dok se Escobar nekoliko dana kasnije pridružio i izaslaniku EU-a za dijalog, Miroslavu Lajčaku, kada je zajedno sa nemačkim, francuskim i italijanskim savetnicima (Jens Plötner, Emmanuel Bonne i Francesco Maria Talò), posetio Prištinu i Beograd.
Sva ova diplomatska aktivnost odvija se sa ciljem da se strane nateraju da prihvate evropski predlog/francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa između dve zemlje, koji je premijer Kosova, Albin Kurti, nazvao “platformom za dalju diskusiju” dok ga je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nazvao “novi pregovarački okvir”.
Kurti je rekao da je predlog dobra osnova za diskusiju, ali da nije bilo ultimatuma tipa “uzmi ili ostavi,” dok je Vučić u međuvremenu rekao da mu je rečeno da “moraju da prihvate ovaj plan.” Obojica su priznali da su im zapadne diplomate govorile o posledicama neprihvatanja predloga. Dok je Kurti rekao da su mu “možda implicitno rekli da podrška koja se očekuje za Kosovo ne može biti takva ako se Kosovo ne smatra konstruktivnim,” Vučić je rekao da mu je poručeno da ako ne prihvati francusko-nemački plan Srbiju čeka blokada u evropskim integracijama, zabrana investicija i sveobuhvatne mere, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu.
Predlog, koji još nije zvanično objavljen, iako su razni mediji objavili da su imali pristup njemu, je prvi put predstavljen stranama u septembru prošle godine. Jedan ažurirani tekst ovog plana je dostavljen stranama početkom decembra meseca, u istom danu kada je i počela da eskalira situacija, koja je postala napeta nakon odlaska predstavnika Srba sa severa iz svih kosovskih institucija, što je rezultiralo 20-dnevnim barikadama, podizanjem vojne pripravnosti u Srbiji, napadima na Kosovsku policiju i EULEX – situacijom koja je ocenjena kao najgora u poslednjih deset godina.
