Svet je zahvatila velika recesija, a inflacija u nekim zemljama je na višedecenijskom maksimumu. Francuski narod nije mogao da čeka izlazak iz krize već je nezadovoljstvo iskazao na ulicama. Ono na šta želim da ukažem jesu plate na Kosovu, koje se godinama pored svih poskupljenja nisu kretale na gore. Kao da vlada takvo blagostanje na Kosovu da nije imalo potrebe išta preduzimati po tom pitanju. I da, usudiću se i reći da su plate na Kosovu smešne, jer sa njima postaje nemoguća misija dočekati sledeći mesec.
Nezadovoljstvo su pokušali da iskažu i prosvetni radnici na Kosovu, ali odgovor je bio brutalan, nisu im isplatili plate na vreme. Sve dok nisu prekinuli štrajk, nisu dobili svoje zarade. Kakva igra mačke i miša. Zato mnogi miševi i napuštaju brod, tj. Kosovo. Vlada Kosova je pokušala da bude humana, pa je preko 105 000 zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu dobilo povećanje. Zamislite, ranije im je plata bila ispod 250 evra, a sada je čitavih 264 evra. To je verovali ili ne, prvi put posle 11 godina. Dok je cena goriva na istorijskom maksimumu, a cena ulja odavno je premašila 2 evra, poput cena u nekim zapadnim zemljama. Porasla je i cena struje, hleba, mesa, ma svega neophodnog za normalno funkcionisanje. Nekako se nameće pitanje kako preživeti mesec sa 264 evra?
Glumac Fatmir Spahiu uporedio je plate na Kosovu sa kuvanim jajima, aludirajući na to da primanja nisu dovoljna. On je na svom fejsbuk profilu ostavio sledeći status: “Plate na Kosovu su manje-više kao kuvano jaje. Oguli ga za 15 minuta, pojede za tri sekunde”. Lepo opisano, čovek je samo pokušao da skrene pažnju ljudima sa vlasti koji kroje sudbine mnogih. No, sumnjam da je ova kritika došla do svesti onih odgovornih za socijalnu sliku Kosova, a odgovornih i za egzodus stanovništva koji je u velikom poletu. Biće teško zaustaviti taj trend, odliv stanovništva. Kao da postoji strategija vlasti da što više unazadi društvo i napravi pustoš.
Jasno je svima manje–više da je Kosovo zavisno od investicija sa zapada, od raznih donacija, da nema dovoljno fabrika, da je ogoroman broj nezaposlenih, da privatni sektor ima ograničene kapacitete. No upravo to treba alarmirati sve učene ljude da sa svim kapacitetima pokušaju unaprediti društvo. Posmatrano sa ekonomske tačke moglo bi se reći da je Kosovo finansijski na kolenima i da još dugo neće moći da se podigne ako se nešto značajno ne promeni.
Mislim da su mnoge zemlje sveta osetile krizu izazvanu zbog ruske okupacije dela Ukrajine. Čak su i razvijenije zemlje upale u velike energetske probleme, cena nafte na tržištu je eksplodirala, a slična situacija je i sa drugom robom, kućnim potrepštinama. Očito da je sve ovo uticalo i na Kosovo koje nema novaca za povećanje plata ili je ovo samo još jedna od strategija premijera Kurtija. Pandemija, problemi zbog rata u Ukrajini, inflacija, mladi koji odlaze zbog boljih plata i veće potražnje za poslom na zapadu. Ovo su jasni pokazatelji da nešto hitno treba preduzeti, no ovoj Vladi izgleda da to nije prioritet. Mnogo je važnije npr. zabraniti KM tablice na Severu Kosova i naterati srpsku zajednicu da svoje automobile preregistruje na RKS tablice. Ipak će se tim potezom zamaskirati loša ekonomska slika na Kosovu. Stvoriće se pometnja, niko neće razmišljati o više nego mizernim platama.
Bez ozbiljnijeg bunta stanje se neće promeniti, a kritična masa ovde očito ne postoji. Stoga, Kosovo će nastaviti da plovi ovim kursom. Samo će talasi koji će pre ili posle doći napraviti veliku buru, a možda će ti talasi i potopiti one koji su stvorili buru. Ostaje nam da čekamo i posmatramo.
Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.
