Srbi i Albanci vekovima na Balkanu žive jedni pored drugih. Na Kosovu i Metohiji žive jedni protiv drugih. Događaji iz prošlosti su to pokazali, ali i dalje ukazuju na neprijateljstva. U osnov sukoba postavljena je borba za teritoriju. Generacije su kroz sukobe i ratove mogle da dobiju poruku da je kosovsko-metohijska zemlja bila tesna za jedne i druge istovremeno na njoj. Dva naroda, ipak, nastavljaju da i dalje na toj istoj teritoriji postoje; kroz različite istorijske periode – sa različitim kapacitetima moći i prevlasti. Kako vide savremene srpsko-albanske odnose, u Severnoj Mitrovici su ove nedelje, pred grupom građana sa Severa, u prostorijama Centra za civilnu energiju – govorili srpska političarka iz Gračanice i univerzitetski profesor – Rada Trajković, uticajni intelektualac iz Prištine i direktor medijske kuće “Klan Kosova”, Baton Hadžiu, i srpski lider mlađe generacije sa Severa, a nekadašnji predsednik liste Srpska, Aleksandar Jablanović.
Brutalnost života na Severu
“Dolazeći u Severnu Mitrovicu video sam jednu stvar – brutalnost života na Severu. To mi je zaličilo na Kosovo i na Albance u prošlosti. Beograd i Priština vas ne vide kao ljude koji hoće život, već ste vi taoci u čeljustima – između dve vilice; ljudi koji ne uživaju u onom u čemu bi trebalo. Umesto toga, kreirate priču koja je devedesetih godina i početkom ovog veka završena,” rekao je Hadžiu.
On je Srbima na Severu poručio da, ukoliko misle da se, kako je rekao, ujedine sa Srbijom, to će biti teško, jer je “odlučeno drugačije” i to ne zato što Albanci mogu da spreče, kako kaže – ujedinjenje, već zbog grešaka u politici koje su se dogodile na Balkanu, u nedavnoj prošlosti.
“Jako je kasno da ovako malo mesto sada ide tamo kuda želi,” rekao je on.
Šta ste uradili na promeni javnog nacionalističkog diskursa albanskog društva?
“Moja logika kaže da političari koncipiraju svoj diskurs na osnovu traženja tržišta – biračkog tela. Onog trenutka kad bude počelo društvo i javni diskurs da se menjaju, tako će i političari. Da bi došlo do promene javnog diskursa, on mora da dođe odnekud, a moje lično mišljenje je da ta odgovornost leži na intelektualcima i medijima. Vi ste se deklarisali i kao intelektualac i kao novinar. Moje pitanje je šta ste Vi uradili na promeni javnog nacionalističkog diskursa albanskog društva? Da li ste se bavili pitanjem Goraždevca, prava Srba na jezik, uriniranjem po crkvi u Prištini, zastavom velike Albanije koja se može videti svuda po Prištini?”
Na pitanje učesnika debate, Lazara Rakića, stanovnika Zubinog Potoka, Baton Hadžiu je, između ostalog, odgovorio: “Više nego Srpska lista”.
Srpstvo – diskurs praznine
Hadžiu ističe i da srpstvo vidi kao “diskurs praznine”, te da je, kako kaže, lista Srpska učinila srpstvo tim diskursom praznine, ali i zato što je u prošlosti najviše Srba otišlo s Kosova – kako Hadžiu veruje – u vreme Miloševića, upravo kad je srpstvo bilo “na vrhuncu”.
“Ono što je za mog sagovornika srpstvo, za mene je pobeda praznine,” dodao je on, ističući da je “život suština”.
Suština je život. Sever getoizovan. Ako Srbi ne ostanu da žive na Severu, neće ostati ni Srbi na jugu
“Vama nedostaje život. Izgubili ste obrazovanje, ljubav, život,” rekao je dalje Hadžiu, obraćajući se građanima sa Severa.
On je istakao i da sami građani – upravo o životu odlučuju, a da ni Srbi, ni Albanci, ne odlučuju o granicama:
“Jedino što znam jeste to da ni mi, ni vi, ne odlučujemo o granicama. O granicama ne odlučuje ni Srpska, ni Vučić, ni Tači, ni Samoopredeljenje. Ali vi odlučujete o životu.”
Ako Srbi ne budu ostali da žive na Severu, neće ostati ni Srbi na jugu, naglasio je dalje Hadžiu i dodao:
“Ako hoćemo da sačuvamo Srbe unutar Kosova, moramo da sačuvamo i Srbe na Severu Kosova, ali ovako getoizovano mesto – kao što je Sever Kosova, nemate nigde.”
Hadžiu je, takođe, pozvao Srbe sa Severa da “pomognu” Albancima da ne budu kao što su, kako je rekao, Srbi bili prema Albancima.
“Ja vam predlažem da budete Srbi na Kosovu, a ne Albanci u Srbiji, da pomognete Albancima da ne budu kao što su Srbi bili prema Albancima,” kaže Hadžiu.
Samo kosovsko društvo se nalazi u velikim izazovima, sa kojima ni sami Albanci nisu u stanju da sebi pruže lepu budućnosti, i kao takvi, kako je dalje istakao Hadžiu, nemoćni su i Srbima da to pruže:
Severna Mitrovica jedina urbana multietnička sredina
I direktor NVO “Aktiv”, Miodrag Milićević, takođe je istakao multietnički karakter Severne Mitrovice, navodeći i da na KiM-u nema sličnih urbanih sredina.
“Punih sedamnaest godina živim u Mitrovici, a ne u Prištini. Govorimo o jednom novom momentu, gde su sve urbane sredine pretvorene u skoro monoetničke sredine. Mitrovica je podeljena na dve zasebne opštine. Međutim, jedino je severni deo grada multietnički i jedina urbana sredina gde se odigrava interakcija na međuetničkom nivou između zajednica. To ne možemo da vidimo u drugim gradovima na Kosovu. Kosovska vlada od proglašenja nezavisnosti, pa do danas, nije ispunila ni 10 odsto onoga što je zacrtano u njihovim planovima i programima koji se tiču manjinskih zajednica. Postoji više indikatora zašto je to tako – od prava na upotrebu jezika, do povratka raseljenih i slično. Zašto Vlada Kosova nije, kada je već preuzela odgovornost 2008., ostvarila neku interakciju sa srpskom zajednicom? Zašto je vlada Kosova na neki način omanula i nije odgovorila na neke stvari?,” upitao je Milićević Hadžiua.
Albanci greše zbog primitivnog diskursa nacionalizma o prošlosti
“Da sam na vašem mestu, moj prvi uslov bi bio da u svim javnim institucijama i ministarstvima budu Srbi. To je jedini način da se gradi građansko društvo i da Srbi ostanu da žive ovde. Mislim da ima toliko grešaka kod Albanaca, zbog onoga što se zove primitivni diskurs nacionalizma o prošlosti. I taj primitivni diskurs još je u svim institucijama. Drugo, ja ne znam koliko njih ima hrabrosti da dođu i da ovde razgovaraju sa vama i da vidite šta oni nude, šta oni treba da nude vama da ostanete u državi Kosovo. To je važno. Osim papira koji su jako dobri, i prema kojima imate prava, nemamo ništa više što se nudi Severu, ili Srbima sa Severa,” odgovorio je Hadžiu.
“Albanci su nemoćni da Srbima pruže budućnost. Nismo u stanju da pružimo lepu budućnost, jer mi nismo u stanju sebi da je pružimo.”
Talac brutalnosti
Za sebe kaže da je albanski patriota, ali ne i brutalni nacionalista. Publici na Severu predstavio se i kao intelektualac koji je učinio sve što je u njegovoj moći kako bi ’99 sprečio rat, ali u čemu, po sopstvenom priznanju, nije uspeo, jer su ga, kako kaže, pobedile nacionalističke struje na obe strane.
Ja sam od tih ljudi koji nisu mogli da zaustave rat. Kao intelektualac – probao sam sve, kaže Hadžiu.
“Bio sam talac brutalnosti i doživeo sam sukob dve brutalnosti. Srbi ranih 90-tih nisu razumeli šta znači uzeti svima sve,” dodao je.
Srpsko-albanski odnosi sve samo ne savremeni
Aleksandar Jablanović, koji je u većem delu diskusije replicirao Hadžiu, u svom izlaganju rekao je da su srpsko-albanski odnosi sve – samo ne savremeni.
“Da su savremeni, mi bismo razgovarali na drugačiji način i probleme rešavali drugačijim metodama. Očigledno je da ono što su bili dobri odnosi između Srba i Albanaca do ’99, da je od ’99 sve to zakopano u ratnom vihoru koji je doneo nenadoknadive žrtve i Srbima i Albancima na Kosovu,” rekao je on.
Jablanović je istakao multietnički karakter srpskih sredina na KiM-u koji je, kako je naglasio, postojao i u devedesetim, navodeći primere dvojezičnih napisa koji u sredinama na Severu postoje upravo još iz tog perioda:
“Vi ćete i sada, u bilo kojem selu na Severu, na banderi, naći dvojezičnu tablu sa upozorenjem na opasnost od struje, na primer. U centru Leposavića, preko puta zgrade opštine, imate tablu sa natpisom Shitoria. Toga u Prištini nema. Pomenuću i primer čuvanja grobalja. Na severu je albansko groblje. Nijedan spomenik nije polomljen kao što je to na jugu.”
Sever je idealno mesto za život. Srbi tu bujaju.
Replicirajući na komentar Hadžiua da Srbi na Severu nemaju život, Aleksandar Jablanović je istakao da zastupa potpuno drugačiji stav.
Četiri ključna momenta za Srbe sa Severa od ’99
“Za nas Srbe sa Severa postoje četiri ključna momenta od 1999. Prvi je rat u kojem je Sever, izuzev Mitrovice, bio uglavnom pošteđen. Drugi je progon Srba 2004. Jednostrano je 2008 proglašena nezavisnost bez ikakve najave i razgovora i sa Srbima koji su bili u institucijama. Četvrti najključniji momenat za Sever je kada je Vlada Hašima Tačija izvršila oružanu agresiju na Sever Kosova u nameri da zauzme Brnjak i Jarinje. I Srbi sa Severa su tada videli kakva je ruka iz Prištine prema njima pružena. Ta je ruka teška, tvrda i naoružana. I zato imaju otpor kakav imaju, a Srbi nikad nisu prema Albancima reagovali nasilno. Oni su se samo silom branili. Kada se dogodilo da Srbi pokrenu demonstracije na glavnom mitrovičkom mostu i pokušaju da pređu na jug? Albancima se to ‘omaklo’ više puta. Može jednom da se omakne, ali ako se to dogodi više puta, onda to nije greška.”
“Sever je idealno mesto za život. Srbi tu bujaju, tu se dešavaju razni procesi, natalitet je eksplodirao. Tamo gde se mi ne osećamo dobro i gde nam skidaju glave je Metohija,” rekao je Jablanović.
“Kažete da će Sever da se teško ujedini sa Srbijom zbog velikih grešaka u prošlosti. Sever se nikada neće ujediniti sa Srbijom zato što se on od Srbije nikada nije ni razjedinio,” naglasio je Jablanović u daljoj replici na diskusiju Hadžiua.
Nijedan narod na Balkanu nije mogao da spreči rat
Osvrćući se na kritiku Hadžiua o brutalnim nacionalizmima, Jablanović je naveo da nijedan narod nije mogao da na Balkanu spreči rat, a da su sami Srbi, kako je rekao, branili i druge narode.
“Na Balkanu nijedan narod nikada nije mogao ratove da spreči, jer su oni uvek nametani sa strane,” rekao je on.
Srbi su u istoriji vodili odbrambene ratove, uveren je dalje Jablanović, dodajući da je spreman da na tu temu ukrsti argumente.
Tamo gde su bitke Srbi dobijali, naglasio je, ostajali su da žive i drugi narodi pored Srba, a u mestima gde su gubili bitke, Srbi su prestali da žive tamo.
Odnosi između Srba i Albanaca idu uzlaznom putanjom. Biće bolji nakon smene generacija.
Jablanović je uveren da će odnosi između dva naroda ipak postati bolji onda kada sa “scene siđu dve, ili tri generacije” i kada gorka iskustva iz devedesetdevete i osamdeset prve budu samo “čas istorije”.
“Srpsko-albanski odnosi mogu samo da idu uzlaznom putanjom,” rekao je on, složivši se tako sa Hadžiuovom ocenom iznetom neposredno pred početak debate da će odnosi Srba i Albanaca za nekoliko godina biti “ekskluzivni”. Ipak, nov problem biće taj što će sve manje Srba znati da govori albanski i sve manje Albanaca znati da govori srpski, dodao je Jablanović.
Jablanović rešenje srpsko-albanskih odnosa vidi u želji za kompromisom.
“Nije moguće graditi odnos sa Albancima, a da se ne proguta šaka gorkih pilula. Isto važi i za Albance, ne mogu ni oni da grade odnos sa Srbima, a da ne progutaju neke stvari koje su u prošlosti uradili, ili rekli,” naglasio je na kraju svog uvodnog izlaganja ovaj lider sa Severa.
Trajković: Što Srbija bude više jačala odnose sa Rusijom, NATO će sve više, efektom bumeranga, jačati na Kosovu
“Ne verujem u građanski život Srba i Albanaca zato što ga nikad nije ni bilo. Međutim, Srbi i Albanci su uvek imali neki nivo koegzistencije. Mi smo vrlo dobro funkcionisali čak i u vreme kada su naši stari funkcionisali po običajnom pravu,” rekla je predstavnica iz Gračanice – Rada Trajković.
Veći deo svoje diskusije, Trajković je ipak posvetila srpsko-ruskim odnosima i odnosom Srbije prema zapadu, a u kontekstu kosovskometohijskog pitanja.
“Otvoreno je pitanje je da li će Srbija ući u NATO ili ne, da li je bliska Rusiji ili zapadu i to je nešto što ponovo kandiduje pitanje kvaliteta našeg opstanka i ostanka na ovom prostoru, a preko odluke Beograda,” rekla je Trajkovićeva, dodavši:
Kasno je da nam iz Prištine nešto nude
Jedan od učesnika debate, Srđan Milojević, sada stanovnik Zvečana, a nekada Prištine – imao je pitanje i repliku za Hadžiu:
“Sever treba da napustimo, jer, kako kažete, to nije dobra sredina za nas. Pomenuli ste i gubitak i odricanje od identiteta, jer kako ste Vi rekli, srpstvo ne možemo da sačuvamo. Vama je dogovor nuđen i na sastanku sa Šainovićem, Stanišićem i Miloševićem, 1996., 1997. i 1998. godine. Vi ste sve to odbili i odabrali ste opciju nasilja. Pomenuli ste nam i da treba da dođemo u Prištinu i da protestujemo. Znamo da su sve demonstracije u Prištini u prošlosti bile nasilne. Da li Vi to sada nama preporučujete nasilje? Da li Vi to nama preporučujete i da odemo sa Severa, jer kako kažete, mi ovde nemamo život? Ako je, kako mi kažete, razlog što niste prihvatili dogovor to što je Milošević sa konkretnim predlogom došao kasno, po istoj logici, kasno je i za nas Srbe da bilo ko iz Prištine sada, 17 godina kasnije dođe i ponudi nam nešto.”
“Bojim se da Beograd nikad nema pravi odgovor na takve izazove.”
Kao razlog za svoju kritiku na račun, kako Trajković veruje, okretanja Srbije ka Rusiji, ona kaže da je to zato što takva politika ide neposredno na štetu Srba sa KiM-a.
“Što Srbija bude više jačala odnose sa Rusijom, NATO će sve više, efektom bumeranga, jačati na Kosovu,” smatra Trajković, zapitavši istovremeno ko će biti dobitnik.
“To će biti još snažnije odvajanje ovog prostora od Beograda,” naglasila je ona.
Ona je podsetila i na, kako kaže, bolne uspomene, odlaska Srba iz Prištine, a nakon što su u nju prve stigle ruske jedinice KFOR-a.
Uputila je niz kritika na račun i lokalnog srpskog političkog rukovodstva.
Srpska utvrđuje državnost Kosova
Niko državnost Kosova ne utvrđuje više nego što to čini lista “Srpska”, rekla je Trajković.
“Ona je potpuno u funkciji jačanja državnosti Kosova”, naglasila je, objašnjavajući da članovi ove liste “jedno govore a drugo rade”. Trajković tvrdi da su srpski poslanici dali kvorum i glasali za izbor Hašima Tačija za predsednika Kosova, da će “sutra glasati i za demarkaciju Kosova i Crne Gore” .
Kosovsko rukovodstvo i prema svom društvu neodgovorno
Trajković je kritikovala i kosovsko rukovodstvo, koje je, kako kaže, pre svega neodgovorno prema svom društvu:
“Ne možete da dozirate učešće u Srpskoj listi kada vam odgovara”
Jablanović je, u replici Radi Trajković, a na kritiku o Srpskoj listi, rekao:
“Ne prihvatam od Vas kritike na račun Srpske liste, pošto ste i Vi bili deo te Srpske liste. Vi to dobro znate. Bili ste kandidat za poslanika na toj listi i kada su neki ljudi sa liste kandidata za poslanike potpisali peticiju, tražeći moju smenu, Vi ste bili među njima. Tako da ne možete da dozirate sebi učešće u Srpskoj listi kada Vam to odgovara, a da budete protiv onoga što Srpska lista radi kada Vam to ne odgovara.”
Trajković je naglasila da nije tačno da je ona zatražila smenu Jablanovića.
“Imate liderstvo koje je neodgovorno prema sopstvenom društvu. Više je Albanaca napustilo KiM, nego za vreme Miloševića. Niko Albance toliko ravnodušno nije ispraćao na autobuse koliko je to radilo albansko liderstvo. Ono je u potpunosti društveno neodgovorno, pre svega prema Albancima. Prema nama – da ne govorim. Mi smo zaista u velikom problemu.”
Trajković je posebno uputila kritike na to što, kako naglašava, Albanci ne prihvataju odgovornost:
(kossev.info, 10/06/2016)
“Nikada odgovornost ne prihvataju za sebe. Neko je drugi kriv. Sedamanestog marta Srbi su bili krivi – dajte nam status pre standarda, sve ćemo da sredimo. Mi nestajemo. Priština je grad bez Srba. Albanci kažu da je ZSO protiv multietičnosti, a pogledate, sve je monoetničko. Uvek je krivica na drugom i uvek je prema spolja.”
– Debatu su organizovali nevladina organizacija Centar za razvoj zajednica i portal KoSSev, u okviru projekta “Građani Severa javno o briselskom sporazumu”, a koji podržava Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS).
(kossev.info, 10/06/2016)
