Kosovski predsednik Hašim Tači, odbio je poziv albanskog premijera Edija Rame, za učešće na sastanku lidera zemalja Zapadnog Balkana u Tirani, 20. i 21. decembra.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, danas je pojasnio da će ovo biti treći sastanak u vezi sa daljom realizacijom inicijative „Mini Šengen“ koji je prvobitno trebalo da bude održan u Draču. Kako je poručio, „nije nemoguće da predsednik Crne Gore dođe“.
Koga sigurno na ovom sastanku neće biti, jesu predstavnici Kosova.
Odlazeći premijer Kosova, Ramuš Haradinaj juče je naveo da on nije dobio ni poziv za učešće. S druge strane, kosovski predsednik, Hašim Tači, jeste ali je zato odlučio da ga odbije.
Tači se zahvalio na pozivu premijera Albanije, Edija Rame, ali i naveo da za razliku od Albanije, „Kosovo i dalje ima ozbiljne prepreke u konsolidaciji svoje državnosti“. Glavna prepreka, dalje navodi, dolazi iz Srbije koja „u svim oblicima i mogućnostima stalno podriva napore na konsolidaciji državnosti“ Kosova.
„Srbija je počinila genocid nad građanima Kosova i danas ne samo da negira počinjene zločine, već i dalje negira postojanje naše države“, objašnjava Tači.
On smatra da u situaciji kada Srbija i BiH ne priznaju Kosovo, pozivi i inicijative za regionalnu saradnju su „potpuno besmisleni“.
„Kosovo teži ka članstvu u NATO i EU, a ne da bude deo regionalnih eksperimentalnih inicijativa, koje su rezultat nesposobnosti EU da otvori vrata članstva državama Zapadnog Balkana“, ističe Tači.
O „Mini Šengenu“
Od njenog predstavljanja u oktobru u Novom Sadu, inicijativa mini Šengena, balkanskog Šengena ili malog Šengena, kako je sve nazivana u medijima, naišla je na brojne kontroverze na Kosovu.
Zajedničku deklaraciju koja predviđa eliminisanje graničnih kontrola i ostalih barijera za lakše kretanje u regionu do 2021. godine, i koja bi istovremeno omogućila i građanima da putuju u regionu samo uz ličnu kartu, kao i da se zaposle bilo gde ukoliko imaju potvrdu o svojim kvalifikacijama, za sada su potpisali samo inicijatori – Srbija, Albanija i Severna Makedonija.
Drugom sastanku u sklopu ove inicijative, održanom na Ohridu prošlog meseca, pridružili su se i predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Denis Zvizdić i ministarka ekonomije Crne Gore, Dragica Sekulić, mada zvaničan stav o pridruživanju ili nepridruživanju ovoj inicijativi, ove dve zemlje do sada nisu iznele.
Na Kosovu je situacija, međutim, znatno drugačija. Pored toga što Kosovo nije bilo predstavljeno ni na jednom od dva sastanka, od kosovskih zvaničnika redovno stižu kritike i na račun same inicijative, ali i na račun inicijatora, koji, kako tvrde, Kosovo ni ne pozivaju. Kosovski zvaničnici su najkritičniji prema Albaniji od koje traže da ima odnos prema Srbiji kakav trenutno ima i Kosovo, dok samu inicijativu vide kao nastojanje Srbije da stvori novu Jugoslaviju.
S druge strane, inicijatori inicijative, a posebno premijer Albanije Edi Rama, kao i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, više puta su naglašavali da su Kosovu otvorena vrata ove inicijative, dok su od međunarodnih predstavnika stizale poruke da takva inicijativa ne bi bila kompletna bez Kosova.
Da za Kosovo ima mesta na „stolu mini-Šengena“, nedavno je u intervjuu za KoSSev tvrdio i ambasador SAD u Prištini, Filip Kosnet (Philip Kosnett), koji je izrazio i nadu da će se nova vlada pridružiti inicijativi.
(kossev.info, 18/12/2019)
