ЕУ је доследно подржала принципе помирења и регионалне сарадње на Западном Балкану. Очекујемо да ће конструктивна посвећеност коју смо видели код обе стране током последњих састанака у оквиру дијалога наставити у недељама и месецима који долазе.
Ове године 9. маја обележавамо 72 године од завршетка Другог светског рата и 67 година од иницијативе за стварање данашње Европске уније. У земљама Европске уније посебан значај има Дан Европе као дан који је означио прекретницу у односима европских земаља и отворио пут стварању заједнице земаља на овом континенту, док је у Руској Федерацији тежиште на прослави Дана победе над фашизмом. Док цела Европа слави, Срби на Косову и Метохији живе у изолованим енклавама, изложени претњама и страху од комшија Албанаца и неизвесној будућности . Високи стандарди ЕУ као шта су људска права, имовинска права, сигурност… непримењиви су за Србе јужно од реке Ибар. О напретку косовског друштва, претњама којим су изложени Срби на КиМ, наставку дијалога , формирању ЗСО пројектима и помоћи ЕУ за „Јединство” говори Наталија Апостолова, специјална представница ЕУ на Косову и Метохији.
Да ли косовско друштво поштује и примењује цивилизацијске и демократске тековине Европе?
Дан Европе слави мир и јединство у Европи. Слави наше заједничке вредности солидарност, демократију, владавину права и слободе. Људи на Косову деле ове европске вредности и желе да их виде пренете на ниво стабилности, економског раста и просперитета. Али, то захтева храброст и визију да се крене напред, изван дневне политике, да се уједини око европске идеје, користећи најбоље и најпаметније од свих својих заједница, да заједно граде будућност наде и будућност успеха. Европска унија је ту да подржи косовске људе да искористе ову прилику. Од посебног значаја је добро образовање, стварање могућности за младе и јачу економију. Систем који даје приоритет овим питањима ће генерисати нова радна места, довести до побољшања услова живота, и дати дугорочну перспективу младима. ЕУ је понудила методу да се ово догоди – Споразум о стабилизацији и придруживању.
Срби на Косову критикују Канцеларију ЕУ у Приштини да не реагује на реторику и претње од стране Албанаца које су учестале у последње време. Утисак је да је Канцеларија на страни Албанаца. Какав је ваш коментар на такве тврдње?
Специјални представник ЕУ је свесна подгрејане реторике на Косову током последњих неколико месеци, што је несрећно. Косово треба да превазиђе изазове пост-конфликтног друштва да напредује у духу толеранције што је важно на његовом европском путу. У нашим саопштењима, осуђујемо такве изјаве и инциденте који би могли да подстичу мржњу према мањинским заједницама и отежавају помирење и дијалог.
Брину ли вас изјаве Едија Раме и Хашима Тачија да је потребно формирање државе свих Албанаца, такозване „велике Албаније“ уколико не дође до напретка у европским интеграцијама? Може ли ово да се швати као претња ЕУ и стабилности овом делу Балкана?
ЕУ је доследно подржала принципе помирења и регионалне сарадње на Западном Балкану. Европски савет је поновио своју подршку за јасну европску перспективу региона Западног Балкана. ЕУ ће наставити да ради са свим партнерима у региону обострано на њиховом сопственом европском путу и ка ближој и ефикаснијој регионалној сарадњи. Као што су висока представница ЕУ Могерини и комесар Хан рекли много пута раније, изјаве које могу да се протумаче као политичко уплитање према суседним земљама нису од помоћи у изградњи добросуседских односа и излажу регион ризицима од ескалиране реторике. Уместо тога, Европска унија очекује од свих у региону да наставе да граде конструктивне и кооперативне односе, и да интензивирају рад на одговарајућим програмима реформи, како би кренули напред на европском путу.
У развијеним демократијама посебно се води рачуна о правима мањинских заједница, док се Срби на Косову и Метохији суочавају са сталним претњама. Последњу од таквих претњи је отворено послао Рамуш Харадинај по повратку у Приштину. Како ви видите будућност српске заједнице на Косову?
Специјални представник ЕУ константно ради на обезбеђивању боље будућности за заједнице, посебно у решавању проблема између косовских Албанаца и косовских Срба. Ја бих да додам да друге заједнице на Косову (као што су Горанци, Роми, Ашкалије и Египћани, Бошњаци, Хрвати, Црногорци), такође имају своје проблеме (сигурност, незапосленост, образовање, имовинска права, итд) којима се оспорава њихов свакодневни живот и често су погођени односима између две највеће заједнице и њихових политичких разлика. Верујемо да ће свеобухватно решење – на основу промовисања толеранције и различитости међу свим грађанима Косова – утрти пут за нормализацију без обзира на њихову етничку припадност. Без обзира на године слабе сарадње између косовских Албанаца и косовских Срба, контакти између њихових организација цивилног друштва се повећавају. То се може додатно побољшати. Организовано цивилно друштво може да постане прави покретач за разумевање и сарадњу међу заједницама.
Може ли Косово да оствари значајан напредак у европским интеграцијама без повратка прогнаних Срба, владавине права, поштовања људских права и слобода, и искорењивању криминала и корупције?
Свесни смо да тензије између заједница у вези повратка расељених лица и даље остају отоворено питање. Локалне заједнице на одређеним локацијама и даље се одупиру процесу повратка и реинтеграције расељених лица. Поред тога, бројни случајеви узурпације имовине која припада расељеним лицима у спрези са нелегалном градњом на њиховој земљи и безбедносни инциденти и те како утичу на оне који су се вратили и могло би да се посматра као главни разлог што темпо процеса повратка значајно заостаје и не даје очекиване резултате. Међутим, како косовске институције напредују са реализацијом Агенде Европске реформе , посебно када је реч о механизмима владавине права, верујемо да се напредак у области повратка може постићи.
Да ли Канцеларија ЕУ у Приштини има механизме да утиче на развој и напредак друштва кроз сугестије политичарима, или мора да користи принцип условљавања у смислу да нема напретка у европској агенди без испуњавања европских стандарда?
Европска унија је ту да помогне Косову на који год начин можемо, имајући у виду, пре свега интерес народа. Али људи на Косову су они који имају моћ да покрену питања према напред. Они имају право, и они треба да траже од својих изабраних представника да спроведу промене које су им потребне да виде да им се животи побољшавају и њихово друштво развија и напредује. И они се требају сматрати одговорним за то.
Пре неколико дана сте изјавили да је нормализација односа и успех дијалога између Београда и Приштине услов за европске интеграције. Када ће стране наставити дијалог?
Очекујемо да ће конструктивна посвећеност коју смо видели код обе стране током последњих састанака у оквиру дијалога наставити у недељама и месецима који долазе. Стране треба да се вратеза преговарачки сто без одлагања и притом убрзају имплементацију постигнутих споразума. Сви напори треба да се фокусирају на проналажење решења која су у интересу грађана. Ово ће унапредити како нормализацију односа тако и европску перспективу.
Чини се да је Приштина та која намеће теме и поставља темпо разговора, као и спровођење постигнутих договора, док Брисел то подржава. Није ли улога ЕУ да буде непристрасан посредник у процесу?
ЕУ је непристрасан посредник у том процесу. Управо су стране, Косово и Србија, власници овог процеса. Они одређују о чему се расправља, шта је договорено и како ће бити имплементирано. Они одређују брзину и теме. Споразуми су постигнути онда када се постигне заједнички став између две стране. ЕУ помаже структуру комуникације и одлучивања између две стране. Наша улога је да помогнемо Приштини и Београду да постигну обострано прихватљиво и задовољавајуће решење. Ми само водимо процес и рад са обема странама на различитим нивоима и у различитим фазама процеса, али немамо моћ одлучивања. Напредак у процесу нормализације односа између Београда и Приштине, међутим, је битан принцип који ће подржати развој односа и сарадње између њих и Европске уније.
Србима на Косову једини гарант опстанка је формирање Заједнице српских општина. Има ли ЕУ механизме да убеди Албанце да уђу у дијалог и да се формира Заједница српских општина?
Споразум о Асоцијацији/ Заједници општина са српском већином је постигнут између две стране у оквиру дијалога потпомогнутог од стране ЕУ. У оквиру дијалога ЕУ очекује да се односи између страна додатно нормализују и да Асоцијација/Заједница буде успостављена што је пре могуће. Као што сам рекла, напредак у дијалогу је предуслов за обе стране да напредују на својим путевима ка ЕУ.
ЕУ је иницијатор и финансијер бројних пројеката на Косову. Да ли сте задовољни нивоом реализације?
ЕУ је највећи донатор, инвеститор и трговински партнер Косова. Половина свих донација на Косову долазе из ЕУ. Помоћ ЕУ је створила хиљаде нових радних места. То побољшава живот људи на Косову, доприносећи друштвеном напретку и изградњи стабилног, одговорног и просперитетног друштва. Међутим, очекујемо већуодговорност у односу на нашу помоћ. То није нешто што треба узети здраво за готово. То је новац пореских обвезника Европске уније и имамо одговорност да осигурамо да је употребљен на прави начин. Главни изазови са којима се суочавамо произлазе из слабих институција, неизвесног регулаторног окружења, политичког утицаја, ниских административних капацитета, ниске финансијске и техничке способности извођача, корупције, непотизма, итд. Док смо усвојили мере за ублажавање ових ризика, укупан заостали ризик остаје присутан. Јавна средства морају бити утрошена у складу са принципима здравог финансијског управљања (ефективност, ефикасност, транспарентност, законитост). То захтева сарадњу свих заинтересованих страна и њихову усклађеност са законским захтевима.
Када се говори о помоћи ЕУ Косову, српска заједница, пре свега, сматра да је помоћ намењена искључиво Албанцима. Да ли имате информацију колико помоћи је упућено Северу и уопште за српску заједницу? Какав је план у наредном периоду?
Помоћ ЕУ пружа свим областима на Косову и свим заједницама, укључујући и север Косова. Ми подржавамо приступ трговинских и инвестиционих могућности, кључно питање након ступања на снагу ССП-а. Посебну пажњу посвећујемо потребама грађана, а нарочито потребама младих. ЕУ је издвојила 38,5 милиона евра специјално за север Косова у оквиру ИПА 2013. Највећи део тих средстава одлучено је да се издваја за инфраструктурне пројекте: нову општинску зграду у Северној Митровици, нови културни центар у Северној Митровици, нову вишенаменску зграду Универзитета у Митровици у Северној Митровици, нови објекат за третман отпада, регионални објекат у Звечану од којег ће користи имати општине Северна Митровица, Звечан и Лепосавић, нови вртић у Лепосавићу, нови здравствени центар у Лепосавићу, нову спортску халу у Звечану и нове регионалне путеве у Зубином Потоку и Лепосавићу. Ми смо поред тога издвојили 8,5 милиона у оквиру ових 38,5 милиона за разне донације: за општинске пројекте (на пример, нову аутобуску станицу у Северној Митровици, реновирање Дома здравља у Северној Митровици, реконструкцију канализације у Звечану, реконструкцију секундарног водоводног система у Звечану, итд), као и средства за мала и средња предузећа и ОЦД у Северној Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, који су сви тренутно у фази имплементације. Од 2012. године, ЕУ је расподелила више од 3,5 милиона евра за више од 35 пољопривредних пројеката у северној Митровици, Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку који имају за циљ да подрже локалне произвођаче на северу Косова. Преко 11,4 милиона евра вредности прихода су до сада усмерени у Фонд за развој од пореза прикупљених на два северна прелаза 1 и 31, од којих је одобрено неких 7,6 милиона € (21 пројекат) од стране Управног одбора Фонда за развој за развојне пројекте у четири северне општине. Неких 2,9 милиона евра средстава је издвојено за пројекте у Северној Митровици, око 1,7 милиона евра за Лепосавић, неких 1,6 милиона евра за Звечан, а око 1,4 милиона евра за Зубин Поток. Од 21 до сада одобреног пројекта, 16 се односе на капиталне инвестиције, односно јавну инфраструктуру (изградња и одржавање путева, изградња базена, атлетска стаза, експропријација земљишта за изградњу објекта општине Северна Митровица, набавка опреме за обданиште ); 3 пројекта који се односе на подршку малим и средњим предузећима, као и развој пољопривреде; и 2 пројекта који се односе на општу добробит становништва, као што је чишћење индустријске депоније. У овом тренутку постоји око 4 милиона на рачуну за више пројеката за четири општине. У осталим општинама на Косову, ЕУ такође улаже у разне важне пројекте инфраструктуре и културног наслеђа. ЕУ подржава ревитализацију тврђаве Ново Брдо и паралелно настоји да омогући економски развој заснован на туризму који се базира на културном наслеђу. Радили смо са Српском православном црквом на рехабилитацији неколико верских објеката. У Гњилану смо подржали рехабилитацију цркве Светог Николе, старе и лепе цркве која је оштећена у земљотресу, а није била обновљена до сада. Друге цркве у Урошевцу, Ораховцу, Каменици и Липљану су исто тако имале користи од овог пројекта.
Постоји ли начин да се зауставе чести инциденти у Косовској Митровици и обезбеди сигуран живот за све народе и вероисповести на Косову?
Европска унија је у потпуности свесна важности осигурања безбедног окружења за све људе на Косову, укључујуц́и и север. У том контексту, важно је да се успостави поверење мањинских заједница у косовске власти. Полиција има важну улогу у смањивању инцидената који утичу на заједнице. Адекватан одговор од стране полиције је такође повезан са консолидацијом полиције у заједници и механизме као на пример, Општински савети за безбедност заједнице који и даље треба да се успоставе на северу. Верујемо да исти могу побољшати безбедносну ситуацију, укључујући и њихову сарадњу са полицијом.
Да ли разумете забринутост српског народа и монаштва Српске православне цркве за судбину српског културног наслеђа?
Европска унија пажљиво прати ово питање. Она је активно укључена у рад са косовским властима како би се осигурало да српско верско и културно наслеђе остане заштићено, у складу са косовским обавезама које проистичу из Анекса В Ахтисаријевог плана. Наиме, Специјална представница Европске уније је копредседавајућа Савета за спровођење и мониторинг који надгледа имплементацију свих закона који се односе на Српску православну цркву на Косову. Обезбеђивање дугорочне заштите српског верског и културног наслеђа на Косову и даље представља кључни елемент рада Европске уније. Као таква, ЕУ остаје активно укључена у надгледање израде релевантних закона који обезбеђују да се међународне обавезе Косова тачно одражавају у тим законима и да се као такве спроводе. ЕУ такође остаје посвећена обезбеђивању да Српска православна црква може да остварује своја права и привилегије у складу са обавезама Косова.
(jedinstvo.rs, 08/05/2017)
